31. март 2013.

Tvrdjava Ram

Priča kaže da je Romul putujući Dunavom, pošavši u potragu za mestom gde bi podigao grad, ugledao cvetni breg i, zadivljen njegovom lepotom, odlučio da na njemu podigne grad po imenu Ram. Druga legenda je vezana za doseljavanje Slovena, koji su ovde podigli paganski hram, po kome je potonji grad dobio ime. Treća, osnivanje grada vezuje za sultana Bajazita II, koji je u predahu od borbe sa Ugrima naložio da mu na uzvišenju nad Dunavom prostru na travu ćilim – ihram. Kada je boj okončan, naredio je da se na mestu gde je stajao njegov ihram podigne tvrđava, Ihram, odnosno, Haram-Ram, položivši kamenje na rubove.

Istorija kaže da je ovo mesto naseljavano još od preistorije, a pretpostavlja se da je po dolasku Rimljana Ram bio deo sistema utvrđenja koja su čuvala granice carstva čineći Dunavski limes. Sloveni, po prispeću, u neposrednoj blizini rimskog formiraju svoje naselje. Krajem IX veka, u izveštajima iz ugarsko-bugarskih ratova pominje se tvrđava Horom.

Najstariji pisani izvori pominju Ram 1128. kao mesto sukoba Vizantije i Ugarske, a zna se da je 1483. po nalogu sultana Bajazita II tu, na granici sa Ugarskom, podignuta tvrđava petougaone osnove s kamenim bedemima i pet kula sa topovskim otvorima, što je Ram učinilo jednim od najstarijih artiljerijskih utvrđenja. Nedaleko od utvrde Turci su podigli karavan-saraj oko koga se s vremenom razvilo današnje mesto.
Prve detaljnije opise ramske tvrđave ostavio je turski putopisac iz XVII veka Evlija Čelebija. U periodu Kočine krajine tvrđava je znatno oštećena u eksploziji municije 1788.

Tokom XVIII i XIX veka, Ram je bio značajno mesto, o čemu svedoči i činjenica da je tada imao i svoj grb. Ram na desnoj obali Dunava, Banatska Palanka i Bazijaš (u Rumuniji), na levoj, činili su, tokom XVIII i XIX veka, veoma važan trougao za trgovinu pšenicom sa Peštom i Carigradom. U to vreme se skelom odvijala glavna trgovina prehrambenim proizvodima.

Tvrđava Ram, koja se nalazi u selu Ram (25 kilometara udaljenom od Požarevca i 15 od Velikog Gradišta) danas je dosta dobro očuvana. Osnove nepravilnog petougla najveće su dužine 34 i širine 26 metara. Utvrđenje je sačinjeno od pet kula na četiri nivoa, tri sprata i podzemlja. U njega se ulazi kroz donžon kulu. Kule su u dobrom stanju, izuzev jugoistočne, čiji je prednji deo skoro u potpunosti uništen. Bedemi tvrđave takođe su u solidnom stanju, dok je mali bedem u tragovima. Unutar tvrđave, uz zapadni bedem, ima ostataka građevine sa osnovom pravilnog osmougla sa stranicama dužine tri metra.

U XIX veku u mestu Ramu bila je đumrukana (carinarnica) u kojoj je jedno vreme kao carinik radio Vuk Karadžić. Na obali, ispod tvrđave, još se nalazi zgrada odakle je Vuk slao pisma Knezu Milošu.
Danas je u zgradi carinarnice smešten restoran "Lederata", nazvan po negdašnjem rimskom vojnom logoru pod istim imenom, gde se pod svodovima sa pogledom na Dunav mogu probati odlični riblji specijaliteti.
Grčki neimari - Tvrđava Ram je dobro očuvana i može da se rekonstruiše do poslednjeg kamena - kaže arheolog dr Marko Popović. - Ona je izvanredan primer pozne srednjovekovne vojne arhitekture. Sasvim je sigurno da su u njenom podizanju učestvovali grčki neimari. Turci su angažovali one koji umeju da zidaju i može se reći da je to jedan od poslednjih poznovizantijskih objekata na ovim prostorima.

14. март 2013.

130 godina od prvog telefonskog razgovora u Srbiji

Zasluga za uspostavljanje prve telefonske linije u Srbiji pripada Pantelejmonu Panti Mihajloviću, koji je 14. marta 1883. povezao Geografsko odeljenje Ministarstva vojnog, smešteno na prvom spratu zgrade "Tri lista duvana" i inženjersku kasarnu, koja se nalazila preko puta Botaničke bašte u Beogradu. Prvi razgovor vodili su vojni ministar Tihomilj Teša Nikolić i kapetan Kosta Radosavljević.
Telefon je uređaj koji je zvanično patentirao Aleksandar Graham Bel 1876, ali je rezultat rada i istraživanja velikog broja pronalazača na polju elektriciteta i akustike. Vizionarski duh naučnika iz različitih oblasti, od Volte, Faradeja, preko Pejdža, Šarla Bursela, Rajsa, Greja, doprineo je da se pojavi novi uređaj koji je nazvan telefon.

Po pronalasku i demonstraciji rada telefona, mnogi naučnici su dalje razvijali njegove performanse. Hjuz je otkrio mikrofon, Edison induktor-transformator, a Belov pomoćnik Votson, pozivni uređaj sa polarizovanim pozitivnim zvonom. Tako je telefon kao uređaj dobio svoje najvažnije delove. Na razvoju telefona i njegovom unapređenju radili su mnogi: Verner Simens, Lars Magnus Erikson, Eliju Tomson, Edvin Hjuston, Almon Strouger, Klement Ader, Frederik Alan Gauer, Emil Berliner. Pupinov pronalazak kalemova omogućio je prenos razgovora na velike daljine.

Javni telefonski saobraćaj u Srbiji započeo je 1899. puštanjem u rad induktorske centrale tipa "Berliner", montirane u Beogradu, na prvom spratu Kolarčeve kuće (danas popularne Kolarčeve zadužbine). Samo nekoliko godina kasnije, 1902, u zgradi u Kosovskoj ulici montirana je centrala "Simens i Halske" sa hiljadu novih brojeva, što slikovito govori o povećanom obimu telefonskog saobraćaja i naraslim potrebama.
Od tridesetih godina dvadesetog veka telefon sve više postaje deo svakodnevnog života, čemu je doprineo pronalazak novih materijala – bakelita i drugih plastičnih materijala, koji su omogućili jeftiniju proizvodnju, nove oblike i boje telefona, kao i inovacije u oblasti telefonskih centrala.
 
 Induktorski telefon Ericsson, 1904., 
vlasništvo kralja Petra I Karađorđevića i kafana Tri lista duvana 
motiv na markici povodom 100 godina prvog telefonskog razgovora u nas

Naročito veliki i brzi razvoj telefonije i masovno prihvatanje od korisnika, usledilo je posle pojave mobilnog telefona, do čega je doveo pronalazak mikročipa. Prvi razgovor mobilnim telefonom obavljen je 1973, a u Srbiji 1994, kada s radom započinje prvi operater mobilne telefonije.

Tako smo danas, zahvaljujući razvoju telefonije, od prvih, drvenih, zidnih, kabastih i, skupih telefonskih aparata, došli do mobilnih telefona, praktičnih, jeftinih, malih, koje možemo svuda poneti sa sobom.

Jubilej, sto trideset godina telefonije u Srbiji bio je povod postavljanju istoimene izložbe koja se održava u PTT muzeju u Beogradu i uključena je u manifestaciju "Noć muzeja". Na izložbi su prikazani telefoni koji čine deo tehničke zbirke PTT muzeja. Eksponati iz fonda Muzeja grupisani su u tri celine tako da prate tehnološki razvoj i usavršavanje telefonskih aparata. U prvoj celini prikazani su zidni i stoni indukcioni telefonski aparati i induktorske telefonske centrale, u drugoj automatski i poluautomatski, a u trećoj bežični i mobilni telefoni. Proizvođači predstavljenih eksponata su različiti, počev od prvih proizvođača kao što su Erikson, Simens, Tomson i Hjuston, Deker i Homolka, preko kompanije Bel, Kelog, Vestern Ilektriks, Vestinghaus, Gurlt i Fuld, pa sve do onih sa naših prostora – Iskra, Pupin i EI Niš.

 

06. март 2013.

140 godina banjalučke pivare

 Predstavljanjem poštanske marke u čast 140 godina Banjalučke pivare označen je početak obilježavanja proslave jubileja Pivare.

Poštanska marka s motivom 140 godina Pivare za jedinog proizvođača piva u Republici Srpskoj znači povjerenje, odgovornost i motivaciju za dalji razvoj.

„Poštanska marka povodom 140 godina postojanja Banjalučke pivare za nas je nagrada za pažnju i posvećenost koju ukazujemo našim potrošačima i ovaj čin shvatamo kao poruku lokalne zajednice upućenu nama o tome koliko smo važni ovdje. Takođe, to je za nas i poruka kolika su očekivanja od Banjalučke pivare i nastavićemo da mislimo na to prilikom svakog našeg poslovnog poteza u budućnosti,“ rekao je Nikolas Peni, generalni direktor Banjalučke pivare.

Program obilježavanja 140 godina Banjalučke pivare kreiran je uz svijest o bogatoj tradiciji i istoriji, uz zadovoljstvo rezultatima koje Pivara danas ostvaruje i najavu velikih planova jedine domaće Pivare u Republici Srpskoj. Zahvalnost potrošačima i lokalnoj zajednici Pivara će iskazati i kroz „Dane otvorenih vrata“ za sve posjetioce, te konkurs za najbolji video na temu „sljedećih 140 godina Banjalučke pivare“. Nakon promocije najboljih filmova, uslijediće i izložba koja će prikazati istoriju Pivare.
 
 
 

04. март 2013.