Tokom konzervacije sakralnog kompleksa u smederevskoj tvrđavi areheolozi su došli do jedinstvenog otkrića - grobnice sa ostacima devojčice i zlatnim naušnicama iz XIV veka sa ugraviranim grbom Nemanjića. Misterija pronalaska tek počinje, a arheolozi veruju da je reč o grobnici osobe visokog vlastelinskog reda srednjovekovne Srbije.
Samo nekoliko dana posle početka konzervacije i delimične restauracije temelja crkvice iz X veka, i više od tri decenije od prvih istraživanja, arheolozi su našli grobnicu sa ostacima i zlatan nakit star više od pet vekova.
- U severnoj zoni pored crkve pronađen je grob mlađe ženske osobe, verovatno devojčice, čiji su ostaci donjeg dela tela u velikoj meri oštećeni, lobanja delimično, dok je očuvan grudni koš, desna ruka i leva nadlaktica. Nađen je i par veoma dobro očuvanih zlatnih naušnica, šuplje livenih sa ukrasnim motivima, dok je na bočnim stranama, u elipsoidnom krugu, grb Nemanjića sa dvoglavim orlom - kaže Dejan Radovanović, rukovodilac istraživanja.
Radovanović navodi da će detaljna ispitivanja tek uslediti, ali se već sada može verovati da je reč o grobnici potomka vlastelinskog reda.
Nemoguće je još potvrditi da je u pitanju potomak loze Nemanjića, kažu arheolozi. Vredan nakit je nasleđivan i mogao je da bude predmet čuvanja kroz više generacija. Srpski vladar Đurađ Branković, koji je gradio tvrđavu, potiče iz ugledne velmoške porodice, čiji su preci uživali visoka dostojanstva na dvoru srpskih vladara loze Nemanjića i s njima bili u direktnom srodstvu.
- Naušnice su svakako pripadale osobi visokog vlastelinskog reda. S obzirom na to da grob nije u crkvi već van nje, ne možemo da pretpostavimo da je reč o nekome iz porodice Brankovića. Ipak, veoma je retko se na naušnice stavlja grb. Takvih nalaza ima veoma malo. Pronađen je samo jedan par u pljačkaškom pohodu u Makedoniji kod Prilepa na kojima je isti ovakav grb, što ukazuje na visok rang osobe koja ih je nosila. Naušnice su srednjovekovne, i upoređujući ih sa obeležjima nađenim u Makedoniji, prilično precizno možemo da ih smestimo u XIV i XV vek - objašnjava arheolog Dejan Radovanović.
Naušnice će se uskoro naći u trezoru smederevskog Muzeja, zajedno sa zlatnom minđušom optočenom dragim kamenjem i biserima, nađenom pre 40 godina, 1968. godine, tokom radova na restauraciji Malog grada.
Tajna ove minđuše do sada nije otkrivena.
Veruje se da je pripadala jednoj od dveju kćerki Despota Đurđa, Katarini ili Mari. Nije nemoguće da je krasila i vladarku Srbije - despoticu Jerinu.
CRKVA JOŠ TAJNA
Projekat konzervacije sakralnog kompleksa počeo je pre dve sedmice. Ostaci crkvice iz X veka otkriveni su 1981. godine i veruje se da su ovde, kroz vekove, na istim temeljima podizane pravoslavna, katolička crkva i džamija.
Međutim, misterija Blagoveštenske crkve, koja je ovde, navodno, postojala i u kojoj su pohranjene mošti Svetog Luke, još nije razrešena.
NAĐEN PEHAR IZ KASNE ANTIKE
Arheolozi su na lokalitetu crkvice pronašli i potpuno očuvani keramički pehar iz vremena kasne antike, moguće IV veka. Prema rečima arheologa Dejana Radovanovića, ovo je prvi put da se predmet iz ovog doba nađe u tvrđavi.
NIJE JERININO BLAGO
Smederevski arheolozi su neko vreme brižljivo čuvali tajnu svog otkrića, kako bi izbegli spekulacije o blagu Proklete Jerine i zaštitili lokalitet.
- Kompleks je potpuno istražen, i to je apel svima koji misle da ovde nečega vrednog još ima. Bili smo, ipak, veoma oprezni, desetak dana o ovom važnom otkriću znalo je tek troje ljudi - kaže Veroljub Ranković, direktor Regionalnog zavoda za zaštitu spomenika kulture.
Raniji tekstovi: Obnova crkve iz X veka.
Нема коментара:
Постави коментар