26. децембар 2012.

Pronađeni ostaci crkve u jerininom gradu


Na utvrđenju Jerinin grad, u selu Brangoviću, arheolozi su otkrili dva reljefa u kamenu: ostatke crkve s kraja V ili početka VI veka, dve prostorije i grobnicu. Crkva je, po nalazima stručnjaka Zavoda za zaštitu spomenika kulture iz Valjeva, bila podignuta preko neke starije građevine iz četvrtog veka, koja je izgorela...

- Ispitali smo severnu i zapadnu stranu ranije otkrivene crkve - kaže Radivoje Arsić, vršilac dužnosti direktora Zavoda za zaštitu spomenika kulture u Valjevu. - Na hram se nastavljaju dve prostorije koje su kasnije dograđene, a u jednoj je pronađena sigom ozidana grobnica, dimenzija dva sa jedan metar, koja je opljačkana još u antičkom periodu.

Arsić ističe da je u blizini crkve pronađena i gravura vinove loze koja, po prvim procenama, potiče iz šestog veka, i odgovara ranohrišćanskoj simbolici. Arheolozi pretpostavljaju da je to detalj dekoracije sa same kapije, dok je ostale delove, najverovatnije, erozija odnela ka reci Gradac.

- Otkriven je još jedan, stariji sloj iz predrimskog perioda, koji moguće potiče iz I ili II veka nove, pa sve do V ili VI veka pre nove ere, što ukazuje da je prostor bio naseljen tokom Rimskog carstva i Vizantije - kaže Vladimir Pecikoza, arheolog iz Istraživačke stanice Petnica. - Pronađen je veliki broj delova keramike, kostiju i novčića, ali najbitnije je pronalaženje fragmenata zgure i staklene paste, što ukazuje da su u pitanju prvi arhimetalurški radovi u tom praistorijskom, odnosno ranom antičkom periodu.

Inače, na osnovu do sada prikupljenih arheoloških dokaza, može se pretpostaviti da utvrđenje nije bilo samo vojno, već delom i civilno. Stoga je pronađena grobnica možda pripadala kakvom crkvenom ili vojnom velikodostojniku...

RUDARSKI KRAJ
- Sam Jerinin grad deo je niza utvrđenja koja postoje u valjevskom kraju, po čemu zaključujemo da su služila za zaštitu rudnika i rudarskih naselja - kaže arheolog Željko Jež. - Postojanje sličnih utvrđenja na Taoru, u Kulinama i Brezovicama, pokazuje da je ovaj prostor bio stecište metalurške proizvodnje i rudarske aktivnosti. Jer, po vizantijskim izvorima, značajne države starog sveta, upravo na ovom prostoru, imale su važne privredne, metalurške i rudarske centre.

25. децембар 2012.

Orden Republike Srbije


Srbija je, više od tri godine posle ustanovljenja, dobila najviše odlikovanje - Orden Republike Srbije. Ispod čekića kovnice novca u Topčideru izašli su prvi primerci ovog odličja, koje će već na Dan državnosti - Sretenje biti spremni za uručivanje.

Orden Republike Srbije čini sam vrh u katalogu priznanja. Rezervisan je samo za državnike iz sveta najvišeg ranga - predsednike, premijere i monarhe, i to za najviše zasluge za Srbiju i naš narod. Kao i ostala odlikovanja, dodeljivaće ga predsednik Republike.

- Iskovana su do sada dva primerka Ordena Republike Srbije - kaže Miladin Marković, predsednik komisije za izradu odlikovanja. - Ovo priznanje ima dva stepena, tako da imamo po jedan komad obe verzije. Osim što je završen rad na samom odlikovanju, kompletirani su i prateći detalji - ogrlica, kutija i zamenica. Uz Orden Republike neće se, kao prilikom uručenja ostalih odličja, dodeljivati ukaz savijen u rolnu, već posebna gramata.

Orden Republike Srbije sastoji se od ogrlice, ordenskog znaka i zvezde. Ogrlica je sastavljena od 19 članaka, dizajniranih u obliku krsta, orla Nemanjića i akantusa, simbola pravednika u raju. Na ogrlici nosi se ordenski znak - krst sa grbom Srbije u sredini. Posebno se, na levoj strani grudi, nosi zvezda, čiji je izgled identičan ordenskom znaku. Ukupna težina odlikovanja je oko 800 grama.

Marković kaže da je reč o ekskluzivnom priznanju države, pa i njegov izgled prati rang odlikovanja. Orden Republike Srbije prvog stepena nosiće se na ogrlici oko vrata, dok drugi stepen, namenjen premijerima, ima mesto na lenti preko grudi.
Sistem odlikovanja Srbije biće kompletiran do februara, kada će biti završena i poslednja kolajna koja nedostaje - Orden belog orla sa mačevima. Reč je o vojničkom priznanju, koje će se dodeljivati pripadnicima Vojske Srbije, ali i stranih armija.

- Osnova Ordena belog orla sa mačevima je završena, ali još traje finalna obrada - objašnjava Marković. - Reč je o odlikovanju veoma fine izrade koje zahteva posebnu pažnju i dugotrajni rad. Na njemu je veća količina emajla, koji zahteva pažljivu obradu detalja. Na poslednjem doterivanju radi i umetnička radionica Zavoda za izradu novčanica.

U prethodne dve godine iskovani su svi ostali državni ordeni i medalje. Na grudima zaslužnih pojedinaca već su se našli Sretenjski, kao i ordeni Karađorđeve zvezde, Srpske zastave i Orden zasluga za odbranu i bezbednost. Hrabrim i požrtvovanim ljudima država se već gotovo dve godine odužuje Medaljom za hrabrost ”Miloš Obilić”, ali i medaljama za zasluge i revnosnu službu.

Procedura dodele državnih kolajni podrazumeva da ih uručuje šef države i to dva puta godišnje - na Sretenje i Vidovdan. Predlozi od pojedinaca i ustanova stižu u Kancelariju ordena na Andrićevom vencu, koja pravi izbor i listu kandidata šalje na potpis predsedniku.

Sistem odlikovanja Srbije biće kompletiran do februara, kada će biti završena i poslednja kolajna koja nedostaje - Orden belog orla sa mačevima. Reč je o vojničkom priznanju, koje će se dodeljivati pripadnicima Vojske Srbije, ali i stranih armija.

- Osnova Ordena belog orla sa mačevima je završena, ali još traje finalna obrada - objašnjava Marković. - Reč je o odlikovanju veoma fine izrade koje zahteva posebnu pažnju i dugotrajni rad. Na njemu je veća količina emajla, koji zahteva pažljivu obradu detalja. Na poslednjem doterivanju radi i umetnička radionica Zavoda za izradu novčanica.

U prethodne dve godine iskovani su svi ostali državni ordeni i medalje. Na grudima zaslužnih pojedinaca već su se našli Sretenjski, kao i ordeni Karađorđeve zvezde, Srpske zastave i Orden zasluga za odbranu i bezbednost. Hrabrim i požrtvovanim ljudima država se već gotovo dve godine odužuje Medaljom za hrabrost ”Miloš Obilić”, ali i medaljama za zasluge i revnosnu službu.

Procedura dodele državnih kolajni podrazumeva da ih uručuje šef države i to dva puta godišnje - na Sretenje i Vidovdan. Predlozi od pojedinaca i ustanova stižu u Kancelariju ordena na Andrićevom vencu, koja pravi izbor i listu kandidata šalje na potpis predsedniku.



18. децембар 2012.

U opticaju prigodne novčanice za Soči

Ruska centralna banka pustila je u opticaj 700.000 novčića povodom Zimskih olimpijskih igara u Sočiju 2014. godine.

Novčići imaju pravougaoni oblik sa ruskim dvoglavim orlom na jednoj i belim medvedom - jednom od maskota Sočija, na drugoj strani.

Emitovano je 300.000 zlatnih novčića u vrednosti od po 50 rubalja, isto toliko zlatnika od 100 rubalja i 300.000 srebrnjaka od po tri rublje.

Zimske olimpijske igre u Sočiju biće održane od 7. do 23. februara 2014.
 
  
3, 50 i 100 rublje

09. децембар 2012.

Istočni front 1916. godine

"Skulptor" Aleksejev i njegovo remek delo avgusta 1916. godine

07. децембар 2012.

Nađeni ostaci crkve iz VI veka

U selu Brangović kod Valjeva otkriveni su ostaci crkve iz šestog veka, rečeno je na današnjoj konferenciji za novinare u Zavodu za zaštitu spomenika.

Kako je precizirano, na utvrđenju Jerinin grad otkrivena su dva reljefa u kamenu, aneks crkve iz šestog veka i ulazna kapija utvrđenja. Na tom lokalitetu iznad reke Gradac, u Brangoviću, radilo je nekoliko valjevskih arheologa, a direktor Zavoda za zaštitu spomenika kulture Radivoj Arsić kaže da su istraživanja bila skoncentrisana na prostoru oko crkve u Jerininom gradu. Ovo je treća godina istraživanja lokaliteta Jerinin grad, koja su potvrdila neke ranije pretpostavke o starosti i značaju tog utvrđenja. Istraživanja su pokazala da je Jerinin grad bio "stanište autohtonih populacija koje su živele na ovom prostoru, a delimično su bile i romanizovane".

06. децембар 2012.

Prvi balkanski rat - balkanski savez


Izmenjenih 500 i 2000 dinara u opticaju

Narodna banka Srbije će sutra pustiti u opticaj novčanice od 500 i 2.000 dinara sa delimično izmenjenim obeležjima, u skladu sa godišnjim programom izrade novčanica i kovanog novca.

Ovim programom je za 2012. predviđena i izrada planirane količine novčanica apoena od 500 i 2.000 dinara radi zamene pohabanih, oštećenih i uništenih novčanica, kao i uspostavljanja optimalne apoenske strukture novčanica u opticaju, saopštila je NBS.

Na licu novčanica od 500 i 2.000 dinara nema izmena obeležja, a na naličju je izmenjena godina izdanja (2012) i potpis guvernera (Jorgovanka Tabaković), koji se kao deo obeležja definišu odlukama o izdavanju i osnovnim obeležjima novčanica i odlukom o puštanju u opticaj.
Novčanice od 500 dinara će biti paralelno u opticaju sa prethodnim izdanjima ove novčanice od 2004, 2007. i 2011, a novčanica od 2.000 dinara biće u opticaju paralelno sa prethodnim izdanjem ove novčanice od 2011.

Puštanje u opticaj novčanica apoena od 500 i 2.000 dinara sa izmenjenim obeležjima definisano je godišnjim programom izrade novčanica i kovanog novca, u skladu sa kojim su u ovoj godini već štampane i određene količine novčanica apoena od 10, 20, 50 i 100 dinara.

29. новембар 2012.

Novčić iz 1652. prodat za 430.000 dolara


Srebrni novčić iz 1652. godine koji je pronađen u polju krompira u Masačusetsu prodat je na aukciji za 430.000 dolara.

Kako prenosi AP, žena iz Ist Hemptona pronašla je novčić pre 23 godine uz pomoć detektora za metal.

Novčić je prodat za sumu koja je četiri puta veća od one koju su aukcionari očekivali. Novčić iz kolonijalnog perioda prodat je prošle sedmice u Baltimoru.

Novčić je jedan od osam koliko ih ima. Prvi put je prodat na aukciji 1992. godine za 35.200 dolara. Muškarac koji ga je kupio prošle sedmice ga je prodao za mnogo veću sumu.

Žena koja ga je našla, Lilijan King, rekla je lokalnim novinarima da joj je sada žao što je požurila sa prodajom novčića.

28. новембар 2012.

40 godina Ponga


Sećate li se popularnog'' Ponga''? Ta najstarija videoigra na svetu ovog će nedelje proslaviti svoj 40. rođendan.

Dejli mejl podseća da je jednostavnu dvodimenzionalnu simulaciju ping-ponga kreirao Allan Alcron, a na tržište 29. novembra 1972. lansirao američki Atari.

Kontrolu kretanja dveju ploča na ekranu vremenom su zamenile daleko složenije videoigre, ao porastu popularnosti te grane zabavno-tehnološke industrije svedoči i podatak da se danas u njoj godišnje'' obrne'' oko 65 milijardi dolara.



 
 

19. новембар 2012.

I balkanski rat

Mrtav turski vojnik leži na bojištu kod Bitolja, dok u pozadini prolaze konjanici srpske vojske u svom pobedonosnom pohodu ka definisanju južnih granica Kraljevine Srbije, 19. novembar 1912. godina.

Snimak našeg najpoznatijeg ratnog fotografa Riste Marjanovića.

Božić 2012

Datum izdavanja: 01. novembar 2012. godine;
Broj maraka: 2, nominala 22 i 46 dinara
Tiraž: 22 dinara - 215.000
         46 dinara - 25.000
Šalterski tabak: 25 komada
Prigodan koverat: 1

18. новембар 2012.

Izložena perjanica Montesume II


Pet vekova stara perjanica koja je, kako se veruje, pripadala asteškom caru Montesumi Drugom izložena je u Etnološkom muzeju Beču posle dugogodišnje restauracije.

Austrijske i meksičke vlasti spore se oko toga da li perjanica koju je konkvistador Ernan Kortes doneo u Evropu u XVI veku, treba da bude vraćena u Meksiko.

Meksiko nastoji da povrati artefakt, ali Beč tvrdi da je perjanica suviše osetljiva da bi se transportovala.

"Ako smo zajednički radili na resturaciji, trebalo bi da nadjemo rešenje i za transport u Meksiko", rekao je direktor meksičkog Instituta za antropologiju i istoriju Alfonso de Marija I Kampos, na otvaranju izložbe u Beču.

Stručnjaci veruju da je perjanica asteškog cara jedan od retkih primeraka prekolumbijske umetnosti. Prvi put je pomenuta kao deo kolekcije austrijskog nadvojvode Ferdinanda Drugog. U 19. veku utvrdjeno je da je asteškog porekla.

Perjanica (116x175cm) je napravljena od 450 pera kurukua i drugih ptica, a do danas je sačuvala vrlo žive boje - zelenu, plavu, crvenu i braon.

Zajednica meksičkih indijanaca redovno upućuje zahtev vlastima za vraćanje perjanice u zemlju, verujući da je "sveta kruna cara Montesume".

14. новембар 2012.

Zlatna i srebrna medalja za hrabrost 1912.

Medalje za hrabrost su odlikovanja koja se dodeljuju hrabrim ratnicima za pokazano i osvedočeno junaštvo i za ratne podvige na bojnom polju.

Kraljevina Srbija, za ratne zasluge i pobede u Prvom balkanskom ratu, ustanovila 14. novembra 1912. godine Zlarnu i Srebrnu medalju za hrabrost. osnivač medalje bio je kralj Petar I Karađorđević, a dodeljivana je hrabrim ratnicima Prvog balkanskog rata.

Idejno rešenje medalja za hrabrost delo je akademskog vajara Đorđa Jovnovića. Proizvedene su u kovnici "Huguenin Frères of Le Locle" iz Švajcarske.

Zlatna medalja, na aversu je poprsje mlade i lepe žene u poluprofilu. Ona na glavi ima dijademu sa lovorovim vencem, a na grudima nosi državni grb Kraljevine Srbije - dvoglavi orao sa krunom. Uz ivicu se nalazi natpis Kraljevina Srbija. Lik mlade žene je personifikacija mlade Kraljevine Srbije. Rašena je po liku i sećanju na poznatu mladu srpsku herionu Milicu Stojadinović - Srpkinju.

Na reversu medalje je upisana deviza odlikovanja - za hrabrost, okružena sa poluvencem od hrastovih ilovorovih grančica koje se ukrštaju na štitu srpskog grba.

Medalja je prečnika 30mm, a kovana je od legure zlata, u malom broju primeraka. Dodeljivana je nepunih šest meseci najzaslužnijim ratnicima Prvog balkanskog rata, od boraca do generala. Nošena je na trougaonoj crvenoj traci, na levoj strani grudi.

Po lepoti idejnog rešenja i oblikovanja ova medalja se svrtava u najlepša odlikovanja Kraljevine Srbije, pa i Evrope. Zato je za faleriste redak i dragocen primerak u zbirkama.
Srebrnu medalju, takođe je izradio akademski vajar Đorđe Jovanović. Na njenom aversu nalazi se državni grb Kraljevine Srbije, dvoglavi orao sa krunom i srpskim štitom na grudima.

Na reversu medalje upisana je deviza odlikovanja - za hrabrost, okružena poluvencem od hrastove i lovorove grančice koje se ukrštaju na štitu srpskog grba. Prečnik medalje je 28mm, a kovana je od legure srebra. Dodeljivana je za pokazanu hrabrost i junaštvo u Pvom balkanskom ratu 1912. godine. Nošena je na pravougaonoj cveno-plavo-beloj traci, na levoj strani grudi. Dodeljivana je samo osam meseci, a zamenila ih je medalja za hrabrost Miloš Obilić 12. jula 1913. godine.

13. новембар 2012.

Najstarije udice na svetu

Iako postoji malo ostataka o ribarenju starijih od 10.000 godina, fragmenti udica pronađeni u australijskoj pećini stari su između 16.000 i 23.000 godina što ih čini najstarijim ikada pronađenih.

Dve rupe površine jednog kvadratnog metra pronađene u pećini Džerimalai na istočnom kraju Istočnog Timora, ostrva u blizini severozapadne obale Australije, pružile su neke od najstarnijih dokaza o ribarskim tehnologijama.

Iako postoji malo ostataka o ribarenju starijih od 10.000 godina, fragmenti udica pronađeni u pećini stari su između 16.000 i 23.000 godina što ih čini najstarijim ikada pronađenim. U pećini je pronađena i gotovo cela udica stara 11.000 godina.

Inč duge udice napravljene od školjki korišćene su za pecanje u plitkim vodama, kaže Su O'Konor, arheolog i koautor studije objavljene u listu "Arheologija".

"Sigurno su koristili i mamac, kao i neku vrstu konopca za peanje. Udicu bi bacili ili položili u vodu i čekali ribu da zahrize", rekla je ona.

Riblje kosti takođe su pronađene u pećini. Riba iz dubljih voda, poput tunjevine, čini gotovo pedeset odsto arheoloških ostataka do 7000. pre nove ere. Posle tog perioda, ribe iz plićaka kao i vrste sa koralnog grebena počele su da dominiraju ulovom najverovatnije zbog toplije klime i rasta grebena.

Raznolikost ribljih kostiju ukazuje da su ljudi u tom periodu bili iskusni ribari koji su vladali kako plitkim tkao i dubokim vodama, navode stručnjaci.

100 godina Kumanovske bitke - vanredno izdanje prigodnih maraka

Kumanovska bitka, slavna stranica u istoriji srpske vojske iz Prvog balkanskog rata, obeležena je i na poštanskim markama. Iako obeležavanje 100 godina od bitke nije bilo predviđeno godišnjim programom, Pošta Srbije ispravila je propust i 24. oktobra, pustila je u opticaj dve prigodne marke.

Ovo je bilo prvo vanredno izdanje za 2012. godinu, a predviđeno je još jedno tokom novembra meseca. Ujedno, to je izdanje na kome su dva umetnika radila po jednu marku. Umetnička obrada marke nominale 22 dinara rad je slikara Bobana Savića, a grafička obrada marke nominale 50 dinara rad je Nadežde Skočajić. Stručnu saradnju pružili su SANU, Narodna biblioteka Srbije, Istorijski muzej Srbije, Vojni muzej i Muzej grada Beograda.

Prvi balkanski rat, koji je trajao od oktobra 1912. godine do maja 1913. godinespada u najznačajnije događaje novije srpske istorije. Presudna borba tokom rata bila je Kumanovska bitka, koja je vođena 23. i 24. oktobra 2012. godine. Tada je naša Prva armija pobedila tursku Vardarsku armiju pod komandom Zeki-paše. U jednom momentu izgledalo je kao da srpskoj vojsci nema spasa. Međutim, major Vojislav Nikolajević iznenada je ustao na brisanom prostoru i sa barjakom krenuo sa vojnicima u nemogući juriš. Kumanovo je osvojeno, ostvoren je put ka Skoplju i dalje u Makedoniju, a major Nikolajević je, iako ranjen na pet mesta - preživeo.

Nakon Prvog balkanskog rata Srbija je oslobodila od Turaka gusto naseljene oblasti sa srpskim stanovništvom na kojima se nalazi više od 1.300 crkava i manastira poput Pećke patrijaršije, Visokih Dečana, Gračanice, Mileševe, Sopoćana, Bogorodice Ljeviške...

U ratu je učestvovalo više od 400.000 Srba, odnosno oko 14% stanovništva. Uoči Drugog svetskog rata na Zebrnjaku kod Kumanova podignut je spomenik junacima Kumanovske bitke, rad Momira Korunovića. Spomenik je oštećen 1942. godine od strane Bugara i do danas nije obnovljen. U kripti se nalaze posmrtni ostaci srpskih vojnika. 

Kao motiv na objavljenoj marki nominale 22 dinara prikazani su portreti  generala Radomira Putnika i Stepe Stepanovića, pukovnika Živojina Mišića i regenta Aleksandra Karašorševića, a ispod njih srpska vojska u maršu. Na marki nominale 50 dinara je slika "Osveta Kosova" rad Paje Jovanovića. Motiv na vinjeti je crtež Paje Jovanovića "Kumanovo".

Marke su štampane tehnikom višebojnog ofseta u novosadskoj štampariji "Forum" u šalterskim tabačićima od osam maraka i sa vinjetom u sredini tabačića. Tiraž je 25.000 kompletnih serija. Na dan emitovanja marke pušten je u opticaj i prigodan koverat prvog dana.

09. новембар 2012.


Bugarski arheolozi saopštili su da su pronašli gotovo 2.400 godina staru zlatnu riznicu u tračanskoj grobnici na severu zemlje.

Kako prenosi AP, riznica je pronađena juče u blizini sela Sveštari, 400 kilometara severoistočno od Sofije.

Vođa tima Dajana Gergova rekla je da su među predmetima koji datiraju s kraja četvrtog ili početka trećeg veka pre nove ere, zlatni nakit i dodaci za konjsku opremu, tijara sa reljefom lavova i fantastičnih životinja, kao i četiri narukvice i prsten.

Tračani su živeli u današnjoj Bugarskoj i delovima današnje Grčke, Rumunije, Majedonije i Turske u periodu od 4000 pre nove ere do sedmog veka nove ere kada su ih Sloveni asimilovali.