12. април 2011.

50 godina od prvog leta u kosmos

Nije bilo odbrojavanja, samo tri probe tokom sata pre poletanja i nekoliko kratkih izvršnih komandi: “Stavi ključ u poziciju za start!” “Vazdušno čišćenje!” “Paljenje!!!”
Svemirska kapsula Vostok 1 se odlepila sa poletne rampe kosmodroma u Bajkonuru, a nekoliko minuta nakon što je uzviknuo “Pajehali” ( “Idemo!”) ruski kosmonaut Jurij Gagarin biće prvi čovek koji će iz svemira gledati planetu Zemlju. “Čuo sam zviždanje i buku koja se pojačavala, osetio sam kako je ogromna raketa zadrhtala i počela polako da se odvaja. Buka nije bila mnogo jača od buke mlaznog aviona, ali tu partituru muzičkih tonova koju sam tada čuo nijedan kompozitor ne bi mogao da komponuje!”, opisaće te prve sekunde leta u svojoj autobiografiji “Put do zvezda”.

Tog 12. aprila 1961. on će ući u istoriju, a ljudi u kosmos. Gagarin je dostigao visinu od 327 kilometara, opisao jedan krug oko naše planete i nakon 108 minuta leta vratio se na Zemlju.

Prve su ga ugledale Ana Taktarova i njena unuka Rita iz sela Smelovka. One su u njivi plevile krompir kad im se približio čovek u čudnom narandžastom odelu i sa belim šlemom.

Uplašile su se, a Gagarin je, skidajući šlem, uzvikivao:
”Ja sam prijatelj, drugovi. Prijatelj!”
“Da li je moguća da dolazite iz svemira?” pitala je zaprepašćena žena, a Gagarin je odgovorio:
“Dolazim!”

Ova epizoda je dugo bila tajna jer se Gagarin katapultirao iz kapsule koja je završila dva kilometra dalje od ovog sela, ali su sovjetske vlasti, koje su želele da prikažu kako se pilot prizemljio u letelici, o tome ćutale.

Sa Gagarinom je pre poletanja bio i kosmonaut German Stepanovič Titov, koji je imao slične rezultate prilikom odabiranja, ali je izbor pao na Gagarina zato što je bio stariji i psihološki i politički podobniji. Pred smrt Titov je rekao da su njegovi nadređeni tada napravili pravu odluku jer je “Jurij ispao čovek kog su svi zavoleli”.

Jutro pre lansiranja oni su rano ustali jer nisu mogli da spavaju. Obukli su astronautska odela i autobusom se prevezli do lansirne lampe, a pozdravili su se tri puta udarajući kacigama, oponašajući rusko ljubljenje tri puta. Brod kojim se Gagarin u 6 sati i 7 minuta po srednjoevropskom vremenu (09.07 po lokalnom vremenu) otisnuo u nepoznato, bio je potpuno automatizovan pošto su se naučnici brinuli da bi kosmonaut mogao da izgubi svest i ne bi mogao njime da upravlja.





Neke od naslovnih strana, ruskih, američkih i naših novina
U svemir je Gagarin odleteo kao major, a vratiće se kao pukovnik i kao heroj Sovjetskog Saveza. Širom SSSR podizani su mu spomenici, gradovi su se utrkivali da njihove ulice dobiju njegovo ime, a slava ovog momka koji se rodio 9. marta 1934. godine u porodici seoskog stolara u selu Klušino, kod Smolenska, dopreće u svaki kutak planete. Danas samo znak pored puta punog rupa sa natpisom “Kuća prvog kosmonauta” i replika stare kuće u kojoj je njegova porodica živela pre nego što su se preselili u obližnji gradić Gžack, koji se danas zove po njemu, svedoče da se on tu rodio. Kuća je pretvorena u muzej o kome brinu Gagarinova porodica, prijatelji i poštovaoci.

Gagarin je 1951. godine završio zanatsku školu - učio je za livca, a onda je četiri godine kasnije u Saratovu diplomirao industrijski tehnikum i savladao kurs letenja u aeroklubu da bi školovanje nastavio u Orensburgu, gde je 1957. godine postao pilot Sovjetskog vazduhoplovstva. Iste godine izvešće svoj prvi samostalni let na mlaznom avionu MIG- 15, u kome će, igrom sudbine, poginuti jedanaest godina kasnije prilikom rutinskog leta.

Okolnosti pod kojima je Gagarin stradao dugo su bile tajna i nikad do kraja nisu razjašnjene. Najnovija istraživanja pokazuju da je slavni astronaut poginuo zbog nepromišljene reakcije, tačnije zbog prebrzog spuštanja sa visine od 10.000 metara. Navodno, on se uspaničio kad je otkrio da mu je na kabini otvoren vazdušni ventil i zbog toga je počeo prebrzo da se spušta, nakon čega je izgubio svest, ispustio komande i srušio se zajedno sa kopilotom. Ovo saznanje bi trebalo da razveje spekulacije po kojima je Gagarin bio pod uticajem alkohola, zatim da je naglim manevrom pokušao izbeći meteorološki balon, a čak je postojala sumanuta hipoteza da mu je nesreću zbog zavisti namestio tadašnji šef države Leonid Brežnjev.

Imao je samo 34 godine!

U doskora poverljivom materijalu krila se i tajna o Gagarinovim poslednjim rečima pred poletanje u svemir, a odnosile su se na zalihe hrane koju je nosio:

„Glavno je da ima dovoljno kobasice – uz mesečinu”.



Gagarin ponovo u svemiru
Slavni kosmonaut se simbolično ponovo otisnuo u orbitu, ovaj put kao lik na portretu na ruskoj raketi koja je prekjuče odvela tročlanu posadu ka Međunarodnoj svemirskoj stanici. Uz portret, na raketi “Sojuz” ispisan je i Gagarinov uzvik “Pojehali” koji je izgovorio nakon poletanja.

Šta je prvi kosmonaut mogao da vidi

Na Internetu će danas premijerno biti prikazan film „Prva orbita” koji pokušava da dočara šta je Gagarin mogao da vidi, jer ne postoji snimak šta je tačno video kroz otvore kapsule. Na tonski zapis njegovih opservacija sada je pridodat video-snimak visoke rezolucije koji je realizovan sa Međunarodne svemirske stanice. „Kada spojite slike onog što je zaista mogao da vidi sa uzbuđenjem i podrhtavanjem u njegovom glasu, zaista je zapanjujuće”, kazao je za Bi-Bi-Si reditelj i istoričar svemira dr Kris Rajli.

Iza kamere stajao je Italijan Paolo Nespoli, astronaut Evropske svemirske agencije koji se trenutno nalazi na svemirskoj stanici.

Nespoli i njegove kolege astronauti snimali su svaki put kada bi stanica prelazila preko predela na Zemlji koje je Gagarin mogao da osmotri.



Prigodna izdanja
Rusija je i ove godine izdala prigodan kovani novac povodom 50 godina od leta prvog čoveka u kosmos. U pitanju su kovanice od zlata i srebra. Zlatna je denominacije 1000 rublji (težina: 31.1g, čistoća: 925/1000, prečnik: 39.0 mm, tiraž: 7500 kom.), a srebrni novčić denominacije 3 rublje (težina: 155.5g, finoća: 999/1000, prečnik: 50.0 mm, tiraž: 500 kom.).



Link: vostok-3ka-2-na-aukciji,

Нема коментара:

Постави коментар