Viminacijum je u svoje vreme bio grad ogroman kao današnji Beograd, sa 30.000 do 50.000 stanovnika, čija je arhitektura bila njujorška – sa ulicama kao na Menhetnu, kaže dr Miomir Korać.
U prošloj godini, onoj u kojoj je otkriven Via militaris – čuveni antički rimski put u Evropi, star 2000 godina, koji se nalazi baš na trasi Koridora 10 a koji povezuje dugačku carsku rutu od 600 kilometara, od Sirmijuma, odnosno Sremske Mitrovice, preko Singidunuma – Beograda, Viminacijuma, odnosno Kostolca, Đerdapa, Šar Kamena kod Negotina, Gamzigrada kod Zaječara, Medijane kod Niša i završava se Caričinim gradom kod Leskovca, jedan od pomenutih lokaliteta – Viminacijum – posetilo je oko 17.000 stranih turista. Možda baš zbog toga, a možda sasvim slučajno, ali u pravo vreme, dr Miomir Korać, direktor ovog nalazišta, jedinog pravog arheološkog parka kod nas, rešio je da iskoristi susret stare i nove putne „žile kucavice”. Obogaćivanjem ponude, uz gradnju smeštajnih kapaciteta na ostalim lokacijama na ruti, ako se osmišljeni projekti realizuju, pomenuti gradovi imaće aktivnu budućnost, njihove regije ekonomski rast a turisti nesvakidašnji kulturni doživljaj. Jer, Viminacijum je u svoje vreme bio ogroman kao današnji Beograd, sa 30.000 do 50.000 stanovnika, čija je arhitektura bila njujorška – sa ulicama pod pravim uglom i velikim avenijama, kao Menhetn.
– Naš lokalitet, koji je tada bio centar regije, danas je veliko „radilište”. U poslednje vreme niču objekti kao pečurke i oni se polako grupišu, praveći od Viminacijuma prostor u kojem posetioci mogu da se smeste, da se relaksiraju, da kupe suvenire i da ostanu ceo dan – počinje priču Korać.
Sama gradnja parka, koja je trajala oko pet godina, podvig je za sebe (Habzburgovci su, na primer, slične parkove gradili od 80 do 100 godina), kao i činjenica da u Viminacijum možete da dođete 364 dana u godini – osim 1. januara. Posetioci dolaze i kopnom u vodom, i Srbi i stranci. A priča s početka teksta, o vezi ekonomije i kulture, počela je od, u početku bojažljive, saradnje Viminacijuma sa velikim turističkim brodovima koji plove Dunavom, iz Beča, Regenzburga, Pasaua...
– Na njima se nalazi oko 200.000 turista koje mi, posle ugovora sa određenim agencijama, kao što je američki „Junivorld”, mamimo ponudom posete našem lokalitetu. Napravili smo veliki pristan, autobusi ih čekaju, oni obilaze objekte i uglavnom su zadovoljni. Želja nam je da 2015. svi oni posete baš naš lokalitet. Cena ulaznice je oko devet evra, oko četiri ide na troškove a nama ostaje oko pet. Što nije malo. Domaćih turista ima oko 55.000 i tu su đaci, porodice, posebno biciklisti – dodaje naš preduzimljivi sagovornik i nastavlja.
– To što je čak 18 rimskih careva, a reč je o petini svih rimskih imperatora, rođeno na teritoriji naše zemlje, to što je carski put na jednom od danas najvažnijih puteva u regionu i to što to može da se poveže – e to treba sve iskoristiti. Tu rutu smo nazvali „Itineraroum romanum Serbiae – Putevima rimskih imperatora po Srbiji”. Ta mesta će se, za početak, prvo pokriti, mada je Sirmijum već pokriven, kao i Lepenski vir. Ako se pravimo da smo mali privrednici računica je jasna – na toj ruti možemo da ugostimo oko 300.000 posetilaca i da napravimo 300 miliona evra profita. Dogovor je napravljen sa Ministarstvom nauke iz sredstava Evropske investicione banke, da se to stvarno spoji. I da od toga napravimo vezu nauke i ekonomskog razvoja.
Kad se taj projekat okonča, za jedno godinu i po dana, počeće drugi, opet u vezi s tim. Kako kaže Korać, realizovaće se sredstvima Dunavske komisije, a ideja je da se na toj ruti napravi 100 rimskih pansiona, u potpuno prirodnom ambijentu, u detelini, u kukuruzu, u pšenici, gde će moći da se odseda. Tako bi posetioci u našoj zemlji boravili duže, čime bi im naša kulturna baština bila dostupnija.
Нема коментара:
Постави коментар