Stogodišnjica pogibije pionira vazduhoplovstva na prostorima bivše Jugoslavije obeležena skromno, bez medijske pažnje.
Jedan od modela braće Rusijan
Stogodišnjica pogibije Edvarda Rusijana, pionira vazduhoplovstva na prostorima bivše Jugoslavije, obeležena je pre dva dana u Beogradu u potpunoj medijskoj tišini. Na mesto nesreće u Donjem gradu, ispod zidina Kalemegdana, i na Novom groblju okupili su se i srpski i slovenački piloti kako bi odali počast jednom od pionira avijacije na našim prostorima. Osim slovenačkog ambasadora Franca Buta, događaju je prvi put prisustvovala i cela delegacija Letalske zveze Slovenije. Kako kaže Bojan Lunežnik, policijski ataše u Ambasadi Slovenije u Srbiji, sećanje na Rusijana bila je tema svih bitnih lokalnih i nacionalnih medija u ovoj zemlji.
Rusijan je rođen 1886. godine, a prvi put je uzleteo na avionu sopstvene konstrukcije EDA 1 krajem 1909. godine. Sa bratom Josipom napravio je i ispitao ukupno sedam takvih aviona. Kasnije su prihvatili poziv bogatog Srbina iz Zagreba Mihajla Merćepa i zajedno radili na izradi kvalitetnijih aviona sa snažnijim motorima.
– Tako su krajem decembra 1910. godine svoj aeroplan „Merćep – Rusijan” dopremili vozom iz Zagreba u Beograd. Dogovor je bio da Rusijan uzleti za Božić. Međutim, velika košava i mraz demonstrativni let nad Beogradom pomerili su za 9. januar. Mladi Slovenac je uzleteo iako mu vremenske prilike nisu išle naruku – podseća Labud Bulatović, predsednik Vazduhoplovnog saveza Srbije.
Zapisi kažu da je Rusijan sa poljane kod Donjeg grada poleteo oko 10.30 časova. Posle 30 metara je uzleteo, krenuo iznad Save i uputio se ka Topčiderskom brdu. Stigao je do Fabrike duvana, napravio luk iznad savskog železničkog mosta i vratio se ka Donjem gradu.
– Međutim, košava je polomila levo krilo i Rusijan je sa visine od 20 metara vertikalno pao na prugu. Sve to se dogodilo oko 11 časova. Kako je zapisano, posle sedam minuta je izdahnuo – kazao je Bulatović.
Sahranjen je na beogradskom Novom groblju. Govor je držao Branislav Nušić.
– Prestonica Srbije je imala oko 80.000 ljudi, a na sahrani Edvarda Rusijana prisustvovalo je oko 15.000 stanovnika. „Politika”, tada štampana na svega četiri strane, Rusijanu je posvetila stranu i po. Dosta teško mi pada što javnost sada, kada ulazimo na velika vrata civilizacije, to zaboravlja. Mada, moram istaći, vazduhoplovci nisu i nikada neće zaboraviti Rusijana – kazao je Čedomir Janić, osnivač i bivši direktor Muzeja vazduhoplovstva Srbije.
Janić se pre pedesetak godina lično angažovao kako bi se uredio grob ovog pilota. Naš sagovornik kaže da se, bez obzira na nezainteresovanost medija „stvari kreću u dobrom pravcu”.
– Sa Vazduhoplovnim savezom Slovenije dogovaramo obnovu memorijalnog takmičenja „Edvard Rusijan”. Ovo nadmetanje motornih pilota postojalo je od 1960. do 1992. godine. Radimo i na tome da se vrati ploča na mesto pogibije ovog pilota – rekao je Janić.
Veliku zaslugu za očuvanje sećanja na Rusijana ima još jedan član porodice Nušić. Naime, zahvaljujući Strahinji Nušiću, sinu čuvenog pisca, u ovom muzeju čuvaju se delovi aviona u kome je Rusijan nastradao.
– Strahinja je bitan hroničar vazduhoplovstva. On je sačuvao deo elise i rebro konstrukcije. Pred polazak u Prvi svetski rat, iz koga se nije vratio, predao ga je majci na čuvanje. Vizionarski je procenio da će ovi delovi jednog dana postati deo postavke muzeja – kaže Mirjana Novković, kustos Muzeja vazduhoplovstva, i dodaje da je mlađi Nušić svojom rukom zabeležio kratak opis monoplana i vreme nesreće.
Нема коментара:
Постави коментар