Pre tačno pola veka udareni su temelji Dragačevskog sabora trubača, narodne manifestacije koja je izrasla u jedinstvenu svetkovinu posvećenu duvačkom instrumentu. Započeo je na jasnim atributima sprskog naroda u vremenu kada se nije blagonaklono gledalo na bilo kakvo nacionalno obeležje. Danas je dragačevsko takmičenje narodnih trubačkih orkestara izraslo u autentični događaj narodnog stvaralaštva.
Zbog toga i ne čudi što su se dve poštanske uprave, koje prate i obležavaju kako naše kulturne tako i umetničke manifestacije, udružile u pogledu obležavanja pola veka Dragačevsklog sabora trubača. Na dan otvaranja 50. Sabora trubača u Guči, 13. avgusta Javno preduzeće PTT saobračaja "Srbija" iz Beograda i Preduzeće za poštanski saobraćaj Republike Srpske iz Banjaluke emitovali po jednu prigodnu marku.
Nacrt i motivi na poštanskim markama su identični, jedina razlika je u nominalnoj vrednosti i oznakama poštanskih uprava. Za srbiju je nominala 44 dinara, dok je za Republiku Srpsku 1,50 konvertibilnih maraka.
Prvi Sabor, koji označava i početak renesanse srpske trube, održan je u crkvenoj porti 14. oktobra 1961. godine na praznik Pokrova presvete Bogorodice. U srpskoj narodnoj nošnji takmičila su se četiri samouka trubačka orkestra sa instrumentima koji su bili pomalo ulubljeni i stari. U porti, ispred naroda sa šajkačama i opancima i stručnog žirija, sa etnomuzikologom, profesorom miodragom Vasiljevićem na čelu, četiri orkestra prvo su zajedno odsvirali "Sa Ovčara i Kablara" čime su udareni temelji ovoj svetkovini. Najveće zasluge za koncepciju dragačevske trube, koja je zadržana do danas, pripadaju Branku V. Radičeviću.
Tokom deset dana na ovogodišnjem Saboru učestvovalo je više od 500 trubača iz celog sveta, kao i 1.500 učesnika pratećih programa. Pored trubačkih takmičenja, za vreme Sabora je organizovan bogat kulturni program, smotra sveukupne narodne duhovnosti. Bile su priređene likovne izložbe, književni susreti, takmičenje zdravičara, održane borbe u narodnom višeboju, izabrane najlepše narodne nošnje, kao i predstave srpskih narodnih običaja - dragačevska svadba iz XIX veka.
Motiv na markama su muzičari koji sviraju trubu i znak manifestacije "Sabor trubača - Guča". Umetničku obradu maraka uradila je Nadežda Skočajić, akademski grafičar iz Beograda. Likovno rešenje je uspelo, ali korisinicima smeta format marke. Štampana je u većem tiražu, pa se dosta lepi na rezglednice. Međutim, dešava se da zbog veličine korisinik nema dovoljno mesta da zalepi marku.
Stručnu saradnju pružio je Adam Tadić, direktor Centra za kulturu, sport i turizam opštine Lučani - "Dragačevo".
Marke su štampane tehnikom višebojnog ofseta u novosadskoj štampariji "Forum" u šalterskom tabaku od po osam maraka sa vinjetom u sredini tabačića. Na marginama je ispisano na srpskom i tri strana jezika da su izdavači maraka Pošta Srbije i Pošta Rep. Srpske. Tiraž je 78.000 komada za Poštu Srbije i 15.000 za Poštu Rerublike Srpske. Na dan emitovanja maraka na poštama 11000 Beograd i 78101 Banjaluka bili su u upotrebi i prigodni žigovi prvog dana.
Zbog toga i ne čudi što su se dve poštanske uprave, koje prate i obležavaju kako naše kulturne tako i umetničke manifestacije, udružile u pogledu obležavanja pola veka Dragačevsklog sabora trubača. Na dan otvaranja 50. Sabora trubača u Guči, 13. avgusta Javno preduzeće PTT saobračaja "Srbija" iz Beograda i Preduzeće za poštanski saobraćaj Republike Srpske iz Banjaluke emitovali po jednu prigodnu marku.
Nacrt i motivi na poštanskim markama su identični, jedina razlika je u nominalnoj vrednosti i oznakama poštanskih uprava. Za srbiju je nominala 44 dinara, dok je za Republiku Srpsku 1,50 konvertibilnih maraka.
Prvi Sabor, koji označava i početak renesanse srpske trube, održan je u crkvenoj porti 14. oktobra 1961. godine na praznik Pokrova presvete Bogorodice. U srpskoj narodnoj nošnji takmičila su se četiri samouka trubačka orkestra sa instrumentima koji su bili pomalo ulubljeni i stari. U porti, ispred naroda sa šajkačama i opancima i stručnog žirija, sa etnomuzikologom, profesorom miodragom Vasiljevićem na čelu, četiri orkestra prvo su zajedno odsvirali "Sa Ovčara i Kablara" čime su udareni temelji ovoj svetkovini. Najveće zasluge za koncepciju dragačevske trube, koja je zadržana do danas, pripadaju Branku V. Radičeviću.
Tokom deset dana na ovogodišnjem Saboru učestvovalo je više od 500 trubača iz celog sveta, kao i 1.500 učesnika pratećih programa. Pored trubačkih takmičenja, za vreme Sabora je organizovan bogat kulturni program, smotra sveukupne narodne duhovnosti. Bile su priređene likovne izložbe, književni susreti, takmičenje zdravičara, održane borbe u narodnom višeboju, izabrane najlepše narodne nošnje, kao i predstave srpskih narodnih običaja - dragačevska svadba iz XIX veka.
Motiv na markama su muzičari koji sviraju trubu i znak manifestacije "Sabor trubača - Guča". Umetničku obradu maraka uradila je Nadežda Skočajić, akademski grafičar iz Beograda. Likovno rešenje je uspelo, ali korisinicima smeta format marke. Štampana je u većem tiražu, pa se dosta lepi na rezglednice. Međutim, dešava se da zbog veličine korisinik nema dovoljno mesta da zalepi marku.
Stručnu saradnju pružio je Adam Tadić, direktor Centra za kulturu, sport i turizam opštine Lučani - "Dragačevo".
Marke su štampane tehnikom višebojnog ofseta u novosadskoj štampariji "Forum" u šalterskom tabaku od po osam maraka sa vinjetom u sredini tabačića. Na marginama je ispisano na srpskom i tri strana jezika da su izdavači maraka Pošta Srbije i Pošta Rep. Srpske. Tiraž je 78.000 komada za Poštu Srbije i 15.000 za Poštu Rerublike Srpske. Na dan emitovanja maraka na poštama 11000 Beograd i 78101 Banjaluka bili su u upotrebi i prigodni žigovi prvog dana.
Izdanje Republike Srpske
Izdanje Republike Srbije
Нема коментара:
Постави коментар