- U razgovoru sa kolegama iz galerije Belvedere nismo saznali o kojoj dami je reč – pretpostavlja se da je žena poticala iz otmenih krugova. Verovatno iz plemićke porodice što se može naslutiti po njenoj garderobi, kaže Petar Petrović, kustos Narodnog muzeja u Beogradu.
Zanimljivo je da su ovu sliku Paje Jovanovića posetioci mogli da vide u okviru velike postavke posvećene Gustavu Klimtu, u bečkom Belvederu, u grupi ženskih portreta. Naš slikar našao se u eminentnom društvu slavnih slikara, svojih savremenika i to rame uz rame ne samo sa Klimtovim radovima. Bilo je tu i nekoliko dela Oskara Kokoške, Egona Šilea, Pabla Pikasa... sve samih slikarskih divova 20. veka. „Bečlijka” Paje Jovanovića, ta njegova misteriozna dama, izložena je ovom prilikom između dva poznata Klimtova rada „Portret Sonje Knips” i „Portret žene u belom”. Publika u Srbiji nikada nije imala priliku da vidi Pajinu „Bečlijku”, a misterija je tim veća što ni sam autor nije o njemu ostavio podatke niti su istoričari upoznati sa previše detalja koji bi objasnili ovu sliku. Slikanje žena je za Paju Jovanovića uvek značilo i slikanje lepote. Čak i kad se nije radilo o izrazito lepim ženama koje je portretisao, on se uvek trudio da pronađe ono najlepše u njima. Njegova velika inspiracija bila je Hermina Muni Dauber, Bečlijka sa kojom se kasnije i oženio.
O drugim portretima Paje Jovanovića se zna prilično, od 1905. godine u njegovom stvaralaštvu preovlađuje slikanje portreta. Pre svega zato što je svojom četkicom slikao slavne savremenike. Tokom boravka u Americi, 1902. naslikao je portret Mihaila Pupina, i njegove ćerke (portret gospođice Pupin). Na crnogorskom dvoru, 1903, na poziv kralja Nikole, naslikao je jedan od svojih najmilijih likova, portret princeze Milice, zatim portrete prestolonaslednika Danila i kralja Nikole. U Beču je slikao starog cara Franju Josifa i izradio čak devet njegovih portreta za razne austrijske ustanove. Slikao je i portrete umetnika: slikara Simingtona, vajara Đoku Jovanovića.
– Nama je poznato da galerija Belvedere ima taj portret žene Paje Jovanovića, slika je potpisana ali nije datirana. Znamo da je kupljena 1905. na izložbi u Kunsterhausu u Beču. Pretpostavljamo da je nastala 1902. ili godinu dana kasnije. To je jedan u nizu portreta koje je Jovanović naslikao početkom 20. veka i verovatno po povratku iz Amerike. Duh secesije se oseća kod našeg slikara, potom Klimta, Šilea. Zna se da je Paja Jovanović bio njihov savremenik i živeo je u Beču. Međutim koliko znamo nije se družio sa Klimtom, on je sigurno posećivao izložbe, bio prisutan u javnom životu. Ali Paja je pre svega bio svetski putnik i nije pripadao ni jednoj grupi umetnika. Inspirisanost lepotom žene je došla u njegovim kasnijim godinama kada se upoznao i sa svojom budućom suprugom Muni. Za portret dame u Belvederu saznali smo raspitujući se o potretima Franje Josifa koje je Paja Jovanović naslikao – kaže Petar Petrović, kustos Narodnog muzeja u Beogradu.
Paja Jovanović, rođen 1859. u Vršcu, studirao je na Bečkoj slikarskoj akademiji, čitavog života je mnogo i rado putovao. Veoma je voleo Beograd i Beč. Boravio je i u Ženevi gde je živeo od slikanja portreta poznatih i bogatih ljudi za vreme Prvog svetskog rata. U međuvremenu, odlučio je da se oženi mladom Bečlijkom, Herminom-Muni Dauber. Venčali su se 27. marta 1917. godine u Budimpešti. Muni je bila kći nastojnika kuće u kojoj je imao atelje (u Beču) i njegov dugogodišnji model. Svoju prelepu muzu slikao je na mnogobrojnim portretima, a njihova idilična veza bila je doživotna. Tokom Drugog svetskog rata Paja Jovanović živi u Beogradu sve do 1950. kada se ponovo vraća u austrijsku prestonicu gde je sedam godina kasnije i umro. Iako je urna sa pepelom preneta i položena u Beogradu, u mnogim enciklopedijama pak uz ime Paje Jovanovića piše da je on austrijski slikar, srpskog porekla.
Нема коментара:
Постави коментар